Seks - nekad i sad

  Žena mužu : mogao bi sa sinom malo da popričaš o seksu, vidiš da je već veliki momak . Muž pregrmi stid i kaže sinu : Sine, hteo bih nešto sa tobom da popričam u vezi seksa - može ćale, kaži šta te zanima?

Poredeći svoje i seksualno sazeravanje generacije mog oca i starije siguran sam da je moje puno bilo lakše. Ne samo zbog više mogućnosti saznavanja preko potrebnih informacija o najčešćoj temi među napupelim tinejdžerima, već i zbog stepena seksualnih sloboda uopšte u tom momentu u našem društvu.
  Nemojte slučajno da pomislite da nam je bilo sve lako i na izvol'te - morali smo se truditi stalno. Možda najsmešniji i najtužniji period je bio ranih tinejdž godina, kada su hormoni tek počeli bujati, kada nismo sasvim bili sigurni šta se to sa nama i našim telim dešava. Tek, po našim slabašnim dlačicama na brkovima ili bradi smo postjali svesniji da se bližimo onom što smo misli da čini muškarca - o, kakve zablude! Kod devojčica je to bilo očiglednije po oblinama koje su se niotkuda počele pojavljivati na njihovima kukovima i grudima, te su one ni krive ni dužne, zbog toga bile žrtve svakolikog drpanja istih od svojih vazdan napaljenih vršnjaka.
  Nekako u to vreme smo se većina upoznali sa  prijateljicom gotovo svakog tinejdžera, čuvenom tetka Desankom Šakić. Nemoj da bi neko neobavešten pomislio da je to osoba, to je ono kad odete da se srdačno malo duže rukujete sa vršnjakom u plahovitom stanju- valjda vam je sada jasnije... Elem, prilikom toga smo imali suženi izbor za prateće fantazije - gledanje sekcije sa donjim rubljem iz Quelle kataloga koji je rođak gastos doneo tvojima, za one maštovite - sospstvene filmove o glumicama, pevačicama, curi iz kraja bar 5-6 godina starijom od vas, a neretko su u tim fantazijama bile i neke naše nastavnice koje su nam mamile uzdahe svojom pojavom, a one same verovatno o tome nisu imale pojma. Najjače "očigledno sredstvo" su bili magazini iz Nemačke ili neke od Skandinavskih zemalja gde su brkati, neretko i bucmasti Germani trsili slatke tete, koje nisu bile fotošopovane ko ove danas, a još manje da su imale silikone - čudna šume se podrazumevala dole, ko je tada znao za brazilsku depijaciju? Ko to ima, bio je car! Ne samo da je izazivao zavist kad ih donese u školu i u školskom wc - u nam ga pokazuje a mi balavimo, nego se često koristila nemoguća diplomatija da ga ubediš da ga da i samo "malo pregledaš", pa ćeš da mu vratiš - sa sve taze flekama . To se čuvalo do izlizavanja korica, i najčešće davalo samo dobrim ortacima da ne dođeš u situaciju ko izvesni Siki iz škole kojeg je stari otrsio od batina kad je skontao da me nema literature za osvežavanje dosade bračnog seksa. Siroti Siki je gore prošao od zajebancije drugara nego od par šamara frustriranog mu tate.

  Nije da nije bilo domaće literature na kioscima, 70-tih su bili aktuelni Čik i Adam i Eva, a ranih 80-tih su se kupovali Reporter, Start a kasnije su došli Erotika i Slovenački Vrući Kaj, prva domaća novina koja je eksplicitno pokazala čin seksa na svojim stranicama. Doduše, nama samima nije padalo na pamet da to kupimo sami, em blam, em nam ne bi ginuo preziran pogled brkate prodavačice zanajući gde će ta novina završiti, ili one bešnje koje nas otkače rečima  "beži mali, nije to za tebe"! Sreća pa je uvek neko imao starijeg brata koji ima neki broj u šteku za deljenje sa bubuljičavim drugarima svog mlađeg brata.
  Prve nekakve predstave o kako izgleda nago žensko telo izgleda uživo smo imali zahvaljujući izvesnom Stanku, koji je provalio da na pojedinim prozorima svlačionica male sale Sportskog Centra Čair (Niš) nema svud bele boje, pa to tako lepo pruža pogled na mlade sportistkinje koje se presvlače i tuširaju. Znali smo tačno kad koje sportistkinje imaju trenning i tempirali da budemo u blizini nekih par minuta do kraja treninga, pa čim sa gornje galerije vidimo da se trening završio, svi juriš dole na besplatan peep show. Kad čovek ima izbora onda se obično izbezobrazi, pa smo tako najrađe preferirali odbojkašice, malo manje rukometašice a košarkašice na kraju. Bilo je i čuvara koji znali za nas, pa su nas terali povremeno, a mi ko vrapci se vraćali na mesto  "zločina " čim čuvaru dojadi da nas vija. I sve bi to bilo lepo, da to uskoro nisu provalili neke starije čike koji su često držali ruku u džepu , a te iste čike su provalili i čuvari hale, pa su učestali kontrole oko male sale, neki kažu da su viđali i dežurnog pandura kako se šeta okolo. Tako smo mi lepo prestali da dolazimo, jer je rizik bio prevelik a mogućnost vaspitnih šamara dežurnog čuvara ili policajca veoma velika.

  Osećao sam  da kasnim u odnosu na izvesne drugove koji su su se u svojih 15-16 već hvalili da su kresali, i  kada sam se skoro očajan požalio ocu, tešio me je rečima da oni lažu, na šta sam odgovorio  "pa šta ja da radim? ", na šta mi mi je moj dobri tata rekao, "pa sine, laži i ti". Naravno da nisam lagao o tome, meni je iskrenost već tada bila IN, samo sam se podozrivo smeškao na lovačke priče mojih drugara, "velikih jebača". Sve sumnje su mi se raspršile kada se izvesni Toša hvalio da je kresnuo jednu Snežu iz škole, i na pitanje jednog našeg starijeg drugara Crgija gde se tačno nalazi rupica, on je nejasno pokazao na pubičnu regiju i to spreda, skoro prema pupku. Crgi se grohotom nasmejao, a i mi za njim kad smo shvatili da ništa nije video od ženskog tela, ko ni mi tada, a Crgiju smo verovali jer je već bio provereno aktivan.
   Možda najvećeg krivca za pogrešne predstave o seksu treba tražiti u erotskim filmovima koje smo tad počeli gledati. Zahvaljujući njima smo sebi nabili komplekse da imamo male vršnjake, jer su glavni glumci svoje partnerke tarabili sa bar jedno po metra daljine, a one kao svršavale unutar 2-3 minuta od početka seksa. Zbog onog drugog dela, kasnije su neke od nas cure možda i prezrele, a sumnjam da i danas dan ima likova iz generacije koje svoje supruge ubeđuju da je sve preko 5 minuta višak, pa im posle đavo kriv kad dotične nađu nekog maratonca da zamene Usaina Bolta iz domaće krevetne radinosti. Nešto kasnije je došla prava pornjava, ali nikad nije imala tu draž i čari Silvije Kristel, čuvene Emanuele iz istoimenog serijala, i flimova  "Grčke smokvice ",  "Zašto ne dođeš u moj krevet ",  "Ljubav na vrtešci " i drugih iz tog vremena.
   Sve tinejdž frke, konfuzije, strahovi i anksioznost su polagano nestajali čim smo po prvi put osetili slast pravog seksa, neko pre, neko kasnije, kako je ko imao sreće i okolnosti. Ja sam imao sreću da je to ispalo spontano, iz ljubavi, i iako sam bio malkice razočaran i zbunjen, ne bih sada to iskustvo menjao ni za jednu profesionalku koje su bile poželjne učiteljice tada, a verujem da je zanemarljiv promil muškaraca tog doba zaista imao priliku da počne baš sa njima. I ja, i moji drugari smo sa svakom sledećom curom sticali onu potrebnu dozu samopouzdanja i opuštenosti u vezi intime, i postajali muškarci, ljubavnici, poneko je bio i virtuoz, mada o tome bolje da se pitaju naše bivše ili sadašnje. A ja sam sam shvatio da pravi, dobar seks, dolazi iz glave i srca, da je veličina tih organa presudna a ne onog na koji najčešće pomišljamo, da su intimnost i bliskost ključ obostranog zadovoljstva. I da u seksu nema folova - što ono davno reče jedan moj dobar drug "seks ti je brate, lakmus papir svakog odnosa sa ženom - tu se odmah vidi sve". Iako mu je bilo prilično pojednostavljeno mišljenje, ne sumnjam da nije ni daleko od istine.
   Danas je neko ludo vreme, meni bar tako izgleda iz perspektive koju sam seksualnim sazrevanjem stvorio. Pornjave, besplatne, na svakom koraku. Stalno se piše o seksu, čini mi se više nego ikad. Glavna je tema mnogih medija i običnih ljudi, svako malo se objavi u novinama neki članak o tome, puno toga se preko njega prodaje, ali sam imam utisak da se vrlo malo primenjuje. Reklamiraju se suplementi, afrodizijaci, lubrikanti, igračke i svašta nešto još. Znam da se danas stresno živi i da je kriza i besparica možda najbolje reprezentovana u postelji, pa kad Durex ili neka druga kompanija objavi statistiku o tome kako i koliko često ljudi vode ljubav, sve imam utisak da se vraćam na onu stavku "laži i ti", jer kad se podaci objave ispadosmo Kazanovini postdiplomci a u praksi niko nikoga... sem časnih izuzetaka.
  Moj deda po majci je bio čestiti Srpski seljak, živeo od zemlje, imao 4 razreda osnovne, imao je težak život, i čak da je želeo, teško bi imao kad šta da čita, i da se seksualno obrazuje. Radio na njivi svaki dan, izvodio ovce i svinje na ispašu, podigao kuću, gotovo nigde nije mrdnuo iz sela sem kad je išao na odsluženje vojnog roka u tadašnoj JNA, mlad se oženio, stekao porodicu i 3 deteta. Čuven je bio kao lovac, a ni žene mu nise bile strana meta. Nije imao frustracije, niti unutrašnje borbe, niti išta što bi ga sprečavalo da daje svoj pun potencijal kao muškarac. Po rečima mog rođaka koji je živeo sa njim, kaže da je u mlađim danima zadužio skoro pola ženske čeljadi po selu, nek je i preterao u kićenju dede, pa je mnogo. Kaže da mu je na samrtnom odru se ispovedio gde, kad je i koju overio. Možda deda nije hteo na onaj svet nesipoveđen, a takvu ispovest ne bi seoskom svešteniku mogao reći, zar ne? Ispalo bi da se pred kraj hvali što nije činio za života.

   Sa ove tačke na kojoj sam, daleko sam od seksualne penzije, a dedu da nasledim po čuvenju nema nikakve šanse, a i ne trudim se. Jedino mi ostaje da se zapitam sa razlogom, kome je bilo bolje u svojoj seksualnoj karijeri, meni tj. nama sada ili dedi, ili ne mora baš mom dedi nego tamo nekom reprezentu te generacije - deda je ionako bio ispred svog vremena. Da li da batalimo svoje karijere i dogme i odemo na selo da čuvamo ovce ili da gubimo vreme ovde nadajući se bez većeg truda nekom boljitku na olimpijskom bolju večnih susreta muškarca i žene?

  Ja ću se za sebe već nekako pobrinuti a vama ostavljam da sami za sebe odlučite jeste li ili niste zadovoljni seksom sada, ili vredi li zavideti našim precima.

  Srdačno vaš, Toma Kazanović