Učtivi Ban Kin Mun 

 Pre neki dan predsedavajući generalne Skupštine UN Vuk Jeremić je u Nju Jorku bio i domaćin proslave Nove 2013 godine po Julijanskom kalendaru, koji se kod nas odomaćio pod nazivom "Srpska Nova godina "ili "Pravoslavna Nova godina".

  Ko i na svakoj proslavi, malo pića i prigodne muzike, u ovom slučaju fantastični mladi ljudi iz grupe "Viva Vox" sa raznolikim repertoarom. Bilo je i odgovarajućeg odjeka u našoj i nešto u stranoj štampi, i ceo ovaj događaj možda i ne bi izazvao neku veću medijsku pažnju da su tu nije našao protest Kongresa Bošnjaka Severne Amerike koji su na njima svojstven način našli za zlo izvođenje pesme "Marš na Drinu", i ceo taj događaj izvrnuli da je Vuk Jeremić tim nanetu uvredu žrtvama genocida rokom rata u BH. Da li je pitanju BH lobi u Americi, ili je poslovična politička korektnost Generalnog sekretara bila uzrok, tek Ban Kin Mun se brže-bolje izvinuo što je apaludirao tokom izvodjenja iste i što su neki ljudi bili uvređenji izvođenjem te pesme, kao i da nije znao o čemu je ta pesma niti o njenoj upotrebi u prošlosti. Uradio je to spontano i sa stilom, ko da je to učio od Borisa Tadića lično.  

  Nisam previše informisan o korišćenju te koračnice, marša, pesme (kako god je ko smatra) tokom rata u BH, i verujem da nije nemoguće da je i korišćena kao pokretač nekih ružnih akcija kojih bi se naši slavni predaci sa Cera, Kolubare i Solunskog fronta svakako stideli, naučeni da samo brane svoje i poštuju tuđe. Razumem određeni stepen animoziteta Bošnjačke strane prema istoj i njihove razloge, ali ne razumem da u atmosferi pomirenja ponovo raspiruju vatru koju sam smatrao davno ugašenom.   

  Marš na Drinu je Stanislav Binički komponovao u čast junaka iz Cerske bitke, i za Srpsku vojsku tada a i kasnije je bila patriotska a ne nikako nacioanlistička pesma. Bila je polet umornim ratnicima u borbi za slobodu, i širila nadu i optimizam. To što se u novije doba za Bošnjake vezuje za onaj neserećni rat u Bosni, ne treba da se zaboravi pravi razlog njenog nastanka, a i sami Bošnjaci ne bi trebali da zaborave da su sebi i njima Srpski narodi sa obe strane Drine upravo uz taktove te pesme doneli slobodu od Austrougraske Monarhije.                        Na stranu i sama pesma, Vuk Jeremić je i sam u svojoj prigodnoj poruci rekao da je muzika sama može doprineti da topovi širom sveta utihnu, da je sama pesma poruka mira i da je posvećuje  milijardama dobronamernih ljudi svih boja i veroispovesti, a najviše onima koji sanjaju o miru. Poruke su bile tople i obojene ljudskošću i sa porukom da muzika ujedninjuje ljude i zbližava, da ume dotaći i najtvrđu dušu, tako da želim da verujem da je daleko više bilo onih koji su pored Marša, uživali i u izvođenju "Imagine", "Mamma Mia","Ajde Jano" i druge.

   Zameram našoj diplomatiji, pa i Vuku Jeremiču  što nije odmah reagovala još na prozivke Bošnjačke dijaspore, a Generalnom sekretaru UN bi mogli bolje objasniti poreklo sporne pesme i razloge za njeno uvršćivanje u program, te da dotični nije baš morao žuriti sa pranjem ruku od aplaudiranja u ritmu Srpske varijante Radeckog marša.  Ja ću i dalje verovati i boriti se da je muzika pored ekonomije ono što zbližava i miri ljude, i ne verujem u priče nekih odavde ranije koji prozivaju Halida Bešlića i da je njegova pesma "Poljem se širi miris ljiljana" omiljena Naseru Oriću i balijama. 

  Meni je muzika jezik umetnosti, lepote i mira, svejedno dolazila iz Bosne, Hrvatske ili koje druge zemlje sa čijim smo se narodom ne tako davno gledali preko mušice, pa ću tako i dalje voleti sve one dobre i vrsne umetnike bez obzira na poreklo i prošlost, a vi već kako volite.